...

  НАША МРЕЖА

   ПОДРЖАВА

ДИГИТАЛНА ЗБИРКА

НАША  Е - КЊИГА

 МАТИЧНОСТ

ПРЕПОРУЧУЈЕМО


    ЕДУКАЦИЈА

   ДОМИЦИЈАЛ

Сећање на глумицу Гордану Косановић

Тридесет три године након смрти, библиотека у Љигу уприличила је вече сећања на Гордану Косановић, прерано преминулу глумицу, која је завичајно била везана за село Дићи у љишкој општини. Рођена је у Ваљеву, 8.8.1953.године. Студирала је Академију за позориште, филм, радио и телевизују , заједно са Богданом Диклићем, Златом Петковић, Љиљаном Стјепановић, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем.

Љишка библиотека у свом завичајном фонду чува сећање на глумицу Гордану Косановић. Поседује фотографије глумице, неке и необјављиване, из породичних албума, публикацију коју је издало позориште у Милхајму после њене смрти, исечке из новина, на српском и немачком језику, видео материјал о глумици, који је послала њена сестра Милица Косановић из Солуна. Такође, љубазношћу људи из РТС добијена је емисија из Трезора посвећена Гордани Косановић, снимљена поводом двадесет година од њене смрти, кроз сећање њене професорке Огњанке Милићевић. Део фонда искоришћен је за видео презентацију лика и уметничког опуса Гордане Косановић, жене која је вођена својим сновима отишла у велики свет. Уз огромне напоре, одрицања и патњу за породицом, пре свега сином Милошем, играјући бриљантне улоге у Немачкој и широм Европе, постала је једно од најзначајнијих глумачких имена млађе генерације.

 

Гордана је први пут на филму играла 1976. године у “Врховима Зеленгоре” Здравка Велимировића. Те године добија и улогу у филму „Чувар плаже у зимском периоду“ у режији Горана Паскаљевића. Играла је у филмовима „Освајање слободе“ у режији Здравка Шотре, „Усијање“ Боре Драшковића и “Пикник у Тополи” редитеља Зорана Амара. Са колегама са класе Петром Зецом и Мирјаном Ојданић, апсолвентима режије, оснива позориште „Двориште“ у коме ће играти улогу Хелене у представи “Сан летње ноћи”, у режији Петра Зеца. У Атељеу 212 играла је у представи „Свадба“ Љубомира Драшкића, улогу Ленке Дуђерски у „Santa Maria Della Salute“, са Зораном Радмиловићем као Лазом Костићем, у режији Николе Јевтића а остварила је још неколико озбиљних драмских улога.
Једне вечери у Београдском драмском позиришту, у представи “Харолд и Мод” видео ју је чувени италијански и европски редитељ Роберто Чули. Та представа и тај сусрет означили су Горданин пут ка слави, ка сјајној каријери позоришне глумице у Театру на Руру, код Чулија, који је у малом немачком индустријском граду стварао ново позориште и у којем је она постала водећа глумица. За пет година, од 1981. до 1986, одиграла је главне улоге у представама Електра, Бог, Галеб, Сан летње ноћи, Казимир и Каролина, Тартиф, Мушица, Нови процес. Гордана је играла на језику који пре доласка у то позориште није знала.

 

 

Већина Горданиних представа рађених у Театру на Руру снимљена је и емитована на немачкој телевизији. Једино није сачувана њена последња представа Лулу, коју је играла три месеца пре смрти, тешко болесна. 
Умрла је на свој рођендан 8.8.1986.године и по сопственој жељи, сахрањена у Дићима поред своје баке Машинке.
После њене смрти, позориште у Милхајму установило је награду “Гордана Косановић” која се додељује сваке друге године, што је њен највећи успех, али и успех културе Србије.
Радош Бајић као Горданин побратим, јуче је са њеним мужем Драгом Мајкићем, професором математике у пензији из Лазаревца, положио цвеће на њену вечну кућу на гробљу у Дићима.
Бајић је синоћ био гост љишке библиотеке, где је веома емотивно говорио о својој другарици Гордани Косановић, врсној глумици, која је за десетак блиставих година стекла име и у европским оквирима, као најбоља млада глумица. Заједно су играли у неколико позоришних представа, најпре у дипломској представи “Птичје купалиште” у Атељеу 212 , и у једном филму. 
Гордана је, заслужено, нашла место и у његовој, ове године објављеној књизи, „Само је Морава вечна“. 


Није је заборавио ни завичај. Добила је улицу у селу своје мајке, а како овакво име заслужује све, само не заборав, намера је културних посленика Љига, а уз подршку Радоша Бајића, да се њен лик и дело на још неке начине сачувају за будуће генерације.