Други светски рат у Љигу
Опширније: Други светски рат у Љигу
Изложба и предавање као иницијатива за завичајни музеј
100 ГОДИНА ЉИГА
Четвртак, 3.септтембар
На данашњи дан 1920. године, Указом Александра I Карађорђевића, тада престолонаследника, Љиг је проглашен за варошицу.
Милорад Драшковић, министар унутрашњих дела, рођен у Полому, био је љишки зет па је и то, вероватно, помогло проглашењу Љига за варошицу.
Програм посвећен јубилеју биће одржан у библиотеци 15. септембра.
Тог датума, пре стотину лета, обзнањено је преко „Службених новина“ да се село Гукош, општине Бранчићске, у срезу качерском, округу рудничком, по изјављеној жељи грађана, проглашава за варошицу под називом „Љиг“.
Историја спорта у Љигу
Поводом стогодишњице варошице Љиг, љишка библиотека уприличила је серију презентација различитих аспеката развоја овог места, у дигиталној форми, како и приличи времену у коме живимо.
Сећања о људима који су некада живели, су у завичајним књигама, фотографијама, документима, у причама потомака некадашњих Љижана.
Важан део у одрастању младих људи заузимао је и заузима спорт. Ово је прича о почецима, трајању, прегнућима младих Љижана, које су увек пратили старији и искуснији, почев од соколског покрета, преко лоптања, односно фудбала („најзначајније споредне ствари на свету“), шаха, одбојке, старог спорта кошарке, а у Љигу новог, до рекреаације и екстремних спортова.
Погледајте кликом на слику или на линку:
Дигитална Косидба на Рацу
Кликом овде или на слику прегледајте део дигитализоване историје Косидбе..
QР КОД ЗА ЗАВИЧАЈНИ ФОНД У ЉИГУ
На огласним таблама грдаске библиотеке постављени су плакати са информацијама о каталогу одабраних публикација Завичајног фонда. Наши суграђани и пролазници од сада могу скенирањем QР кода да приступе каталогу. На тај начин библиотека жели да приближи суграђанима, пролазницима део завичајне грађе, у оквиру активности поводом стогодишњице оснивања варошице Љиг. Ово је прилика да дигитална комуникација у локалној средини на најшири начин упути на садржаје које библиотека чува и поседује.
МАЛОНИКОЉДАНСКО ПЕСНИЧКО СРЕТЕЊЕ
На обележавању Славе цркве у Ивановцима, " Мали Никољдан", задужбине књижевника Милована Данојлића, беседио је песник Драган Хамовић.
Овај "Сусрет са песником" програмски су подржали ученици основних школа из Ивановаца, Козеља и Љига, као и полазници музичке школе из Лазаревца.
Том приликом, на брду Камаљ, гост песник поклонио је нашој библиотеци своје књиге међу којима се на врху поносно налазила збирка "Извод из матичне књиге".
Каталог 50 завичајних аутора
Градска библиотека „Љиг“ поводом стогодишњице оснивања варошице Љиг, представља каталог одабраних публикација из Завичајног фонда. Библиотека има око 50 завичајних аутора, који су то постали самим рођењем или живљењем на нашој територији. У овом најзанчајнијем делу фонда су и завичајне монографије, које садрже различите аспекте завичаја.
Дигитализовани сдржај можете видети и преузети кликом на слику.
Пажња - пажња
У складу са Закључком Владе Републике Србије, обуставићемо даљи рад са корисницима путем непосредног контакта. Радно време дежурног запосленог биће понедељак- петак од 11-13 ч. У наредном периоду можете нас контактирати:Кадровско јачање
После завршеног конкурса за избор директора, Градске билиотеке Љиг, на то место именован Драган Радовановић, дипл. политиколог из Београда. Драган је годину дана обављао ту функцију као вршилац дужности, а именовани је више година радио као новинар, уредник, заменик главног и одговорног уредника Београдског, Јутарњег програма. Библиотека Љиг је значајно кадровски ојачана пријемом у радни однос Валентине Поповић, дипл. андрагога, која ће радити на месту библиотекара- до расписивања конкурса. Валентина је пре тога у статусу волонтера била од октобра 2018 до јуна 2019, када је одласком колеге у пензију ангажована по уговору.
Хероине Србије - Вековник
У сусрету празнику жена гости наше библиотеке били су Драган Милошевић са својим сарадником Томиславом Кресовићем, где су представили књигу "Хероине Србије: Вековник".
Имали смо прилику да чујемо за неке од знаменитих жена попут Маре Бранковић, Ксеније Атанасијевић, Драге Јонаш и многих других. Сећањем на њихова достигнућа, животе, значај и допринос нашој науци и култури, покушали смо да на тренутак надвладамо "културу" заборава и незахвалности према жртвама које су ове (младе) жене поднеле.
Подсетили смо се и жена не само српског рода, већ и оних које су се бориле за слободу српског народа, попут Инглис Елси.
Неговањем културе сећања овај аутор нам је показао да иако су, нажалост, жене биле у подређеном положају, оне су равноправно учествовале у обликовању српске културе, државности и европске цивилизације.